Iako stručnjaci iz oblasti obrazovanja nisu pristalice bilo kakvog rangiranja škola jer se uslovi u kojima one rade veoma razlikuju, što u znatnoj meri utiče na njihov celokupan uspeh i kvalitet rada, jasno je da nijednom roditelju nije svejedno u koju će osnovnu školu upisati svog prvaka.
Ipak, istraživanja pokazuju da većina roditelja greši kada pri izboru osmoletke jedini značaj pridaje lokaciji i organizovanom produženom boravku. Najbliža škola je obično najlakše rešenje, pre svega jer to roditelje umnogome rasterećuje. Uz to, s pravom se veruje da će dete biti srećnije ako u novoj sredini bude imalo više poznatih lica iz vrtića ili kraja u kojem živi. S druge strane, u mnogim porodicama i tata i mama rade, pa je, razumljivo, produženi boravak važan faktor. Međutim, na tome ne sme da se završi proces selekcije.
A koji su to još kriterijumi koje roditelji budućih prvaka treba da uzmu u obzir kako bi izabrali najbolju školu za svoje dete?
Mentalitet
Ukoliko poznajete nekoga ko ima skorašnja iskustva sa školom za koju se interesujete, raspitajte se detaljnije o mentalitetu koji tamo vlada. Možda će vas to iznenaditi, ali svaka obrazovna ustanova je jedna mala zajednica i svaka se, uprkos zajedničkom planu i programu, a neretko i nastavnicima (budući da mnogi predaju u više škola kako bi popunili fond časova), po nečemu bitnom razlikuje od drugih.
Pojedine osmoletke su poznate po strogim predavačima i gvozdenoj disciplini, ali i jakim rezultatima na maloj maturi, druge po skandalima koji uključuju seksualne afere, voajerizam i egzibicionizam, a treće bije glas da zbog velikog broja inkluzivnih odeljenja imaju problema s maloletničkom delinkvencijom. Kako vaše dete ne bi postalo još jedna žrtva vršnjačkog nasilja ili se osećalo ugroženo i usamljeno u sredini gde provodi dobar deo vremena, školski mentalitet treba da vam bude obavezna tačka dnevnog reda.
Učitelji
Još jedan bitan činilac vaše konačne odluke pri izboru škole treba da bude nastavni kadar, pre svega učitelji. Dobar učitelj je, znamo svi, onaj ko je ujedno i vaspitač, ko uspeva ne samo da drži pažnju svojih učenika tokom časa nego i da ih animira, onaj ko podstiče i motiviše njihov um i ko zna da svakom đaku priđe na jedinstven način jer nisu sva deca ista i ne pale iste metode kod svih jednako.
Ako se pitate zašto je važno koji učitelj predaje vašem detetu kada ga od petog razreda ionako čeka poseban nastavnik za svaki predmet, stručnjaci za obrazovanje odgovaraju da se u nižim razredima formira bazičan stav prema školi i da će dete koje je u tom periodu steklo radne navike lakše podneti prelazak sa razredne na predmetnu nastavu.
Kvalitet nastave i vannastavnih aktivnost
Najzad, ne nude sve škole isti kvalitet nastave pa je preporučljivo i to pitanje uvrstiti u elemente krajnjeg izbora. Na primer, u nekim osnovnim školama je drugi jezik nemački ili ruski, a u pojedinim francuski ili italijanski. To nije beznačajna razlika jer, ukoliko ne govorite jezik koji vaše dete počinje da uči, nećete biti u prilici da mu pomognete sa domaćim zadacima. Uz to, šteta je darovitiju decu na upisati u bilingvalno odeljenje, a tu mogućnost za sada pružaju samo odabrane osnovne škole.
Pored obaveza propisanih planom i programom, vannastavne aktivnosti poput kreativnih i sportskih sekcija odličan su način da deca razviju različite talente i usvoje još neka znanja i veštine. Pohađanje tih časova stimuliše dečji mozak i podstiče razvoj inteligencije. Međutim, škole se i u tome dosta razlikuju – dok neke nude široku paletu vannastavnih aktivnosti kao što su šah, slikanje, karate, hor, u drugima nije redovna ni dodatna i dopunska nastava, a kamoli fakultativne sekcije.
Zapravo, lista mogućih faktora u izboru škole je nepregledna imajući u vidu razlike u opremljenosti, naročito kabineta (informatika, biologija, hemija), obezbeđenje i osiguranje, rad po smenama, ali kako biste selekciju nekako priveli kraju i dete na vreme upisali u prvi razred, pet gore nabrojanih kriterijuma dovoljno su dobra vodilja.
Photo: Pexels
Tekst: Maja Čolović Selak