Adolescencija je trnovit put između detinjstva i zrelosti. To je turbulentan period u psihofizičkom razvoju kada je mlad čovek kao čardak ni na nebu ni na zemlji – nedovoljno odrastao da bi se nazvao izgrađenom ličnošću, nedovoljno mali da bi bespogovorno slušao druge i povinovao se njihovom mišljenju i htenju.

To je doba nemira kada se ispoljavaju problematični modeli ponašanja poput neposlušnosti, buntovništva, eksperimentisanja sa onim što nije za igru… Međutim, ta i takva geneza ima presudnu ulogu u sazrevanju pojedinca jer tada on svojim iskustvom, najčešće glavom kroz zid, uči lekcije o svetu oko sebe i svojim ograničenjima. Više mu nije dovoljno „no-no“ i „pec-pec“ da bi stao, kao kad je bio dete, nego mora sam da isproba, opeče se i zapamti osećaj vreline. Neophodno mu je da ispita svoje granice jer tako spoznaje i svoje mogućnosti.

Takođe, u razdoblju od 13. do 19. godine života, mladi počinju da teže većoj samostalnosti. Sve im je više potrebno privatnosti, češće se zatvaraju u svoju sobu i udaljavaju od ostalih ukućana, imaju više tajni ili nedorečenih emocija, a sve to u potrazi za nezavisnošću. Pa ipak, tada je ključno sa njima otvoreno i iskreno razgovarati, na prvom mestu zato što su još uvek konfuzni, emocionalno nestabilni, osetljivi i treba im podrška iako to ponekad ni sami ne razumeju.

A zašto je proces odrastanja još složeniji kada je reč o ženskoj populaciji?

Ženska figura

Mada odrastanje nikome ne pada lako, ni tinejdžerima ni njihovim porodicama, posebno je izazovno za devojčice. Njihove promene na telu su drastičnije, uočljivije i često ih zbunjuju i plaše. Ako vaša ćerka spada u razvijenije curice u razredu, sva je prilika da će hodati pogureno u želji da prikrije nagli rast grudi. Ako je, s druge strane, od onih kod kojih takav razvoj malo kasni u odnosu na vršnjakinje, velike su šanse da će se zbog toga stideti i osećati inferiorno.

Tu na scenu stupamo mi, roditelji. Na nama je da objasnimo svojim mezimicama da lepota leži upravo u raznolikosti i da bi svet bio malo gore i tužnije mesto kada bismo svi bili uniformni. Stavite im do znanja da ne mora svako žensko biće da ima figuru peščanog sata i dimenzije 90-60-90 da bi bilo atraktivno i voljeno. I premda znamo da u tom uzrastu mladi cene osećaj pripadnosti grupi, važno je da kod njih ujedno budimo ideju o individualnosti. Jer među istima se niko ne ističe!

Ženski identitet

Izgradnja identiteta je napornija od izgradnje višespratnice. Posebno što tu nema podizvođača radova i pomoćnih radnika. Svako je prepušten sam sebi i jedini snosi i odgovornost i rizike. Naročito je zahtevan ženski vizualni identitet, koji podrazumeva toliko toga: negu lica i tela, frizuru za svaki dan i za posebne prilike, oblik noktiju, način šminke, nakit i ostali aksesoar, osećaj za modu…

Mi kao roditelji nismo pozvani da suviše komentarišemo jer im time narušavamo slobodu izbora. Uz to je jasno da nas generacijski jaz sprečava u potpunom razumevanju tinejdžerskih ideala. Ipak, preporučljivo je da nenametljivim smernicama kanališemo ukus i stil svoje ćerke i podučimo je kako da ne pretera. Uostalom, naša je uloga da deci usadimo prave vrednosti, a one se među adolescentima prepoznaju jednim pogledom (original starke ili fuš roleks, natural mejkap ili težak puder i ruske trepavice). Jer manje je više!

Ženska seksualnost

Devojčice se kao tinejdžerke prvi put susreću s velikom pažnjom suprotnog pola. Često i neprimerenom. Izložene su čežnjivim pogledima, intenzivnom odmeravanju, ponekad i dobacivanju ili čak neželjenom fizičkom kontaktu. Njima sve to do određene mere može da imponuje, ali svaka se bar jednom zbog toga oseti i ugroženo.

Zato je izuzetno važno da im ukažemo na to da imaju pravo da pokažu nelagodu, odbiju udvaranje i svaki predlog koji ih ne zanima. Moramo da ih vaspitamo da ne treba da osećaju krivicu ili stid što ne uzvraćaju bilo čije simpatije. Nije njihov propust kraća suknja ili otkopčano gornje dugme na bluzi. Nisu dugim nogama ili lepim osmehom uputile javni poziv za licitaciju. Jer one nisu objekti, nego subjekti!

U stvari, lista tema sa adolescentkinjama je nepregledna. Istraživanja pokazuju da one, i kada se ponašaju svojeglavo, nepristupačno i ratoborno u kući, imaju stalnu potrebu za razgovorom s roditeljima, posebno s majkom. Njima vreme provedeno s porodicom podiže samopouzdanje i proređuje trenutke samoprezira, koji su takođe normalna pojava. Stoga pokažite svojoj devojčici da ste bezuslovno uz nju i na njenoj strani. Sasvim je dovoljno da shvati da ste joj uvek na raspolaganju kada joj trebate.

Jer znajući da ima vašu podršku i razumevanje, dobiće krila.

tekst: Maja Čolović Selak

photo: pexels.com, activefamilymag.com, istock