„Potrebna pouzdana devojka za čuvanje deteta“, „Potrebna iskusna žena srednjih godina za čuvanje dvoje male dece u poslepodnevnim satima“, „Potrebna fina ženska osoba za posao dadilje u inostranstvu“. Ovo su oglasi koje mi iz sveta roditeljstva viđamo svakodnevno. I uopšte nam nisu čudni, ni malo. Tu su i oglasi predškolskih ustanova i vrtića: „Potrebna vaspitačica za rad u jaslenoj grupi…“ i tako dalje. Dadilja, vaspitačica, žena, devojka. Nigde potrebe za osobom muškog pola koja bi radila te poslove. U srpskom jeziku čak ni ne postoji reč koja bi u muškom rodu predstavila zanimanje dadilje, osim ukoliko ne koristimo pozajmljenicu iz engleskog – bejbisiter. Da li je čuvanje dece isključivo ženski posao ili smo muškarce bezrazložno diskriminisali te im ne dozvoljavamo da se oprobaju u tom poslu? Da li u godinama u kojima su se žene izborile za to da mogu da idu u vojsku, da voze bager ili da rade bilo koji drugi posao možemo da kažemo je korektno da mislimo da posao dadilje nije za muškarca?
Gde smo u odnosu na svet?
U svetu je u toku poslednjih nekoliko godina postalo moderno unajmiti muškarca za čuvanje dece. Neke agencije koje se bave posredovanjem između roditelja i osoba koje se tim poslom bave kažu da beleže potražnju za muškim bejbisiterima koja je za 10 procenata veća nego ranije. U Srbiji takva situacija nije ni na vidiku. Pokušali smo da istražimo zašto je to tako.
Šta kažu mame?
„Ja bih zaposlila muškarca za čuvanje svoje dece iz vrlo sebičnog razloga – nikada ga deca neće doživljavati kao drugu mamu pa time neće biti ugrožena moja uloga“, kaže sa stidljivim osmehom Sara.
„Ne, ne mislim da muškarac može jednako dobro da brine o deci kao žena. Kada slušam priče svojih prijateljica o svojim muževima, veoma se razočaram. Ako je većina muškaraca takva, nema šanse da bi bili u stanju da čuvaju decu po osam sati dnevno“, kaže Dragana.
„Apsolutno da. Imali smo situaciju da je naše dete u nekom periodu života čuvao iskljuvo deda dok smo suprug i ja bili na poslu. Deda je bio fantastičan i uspevao je da izađe na kraj bez problema sa našim detetom koje je bilo srećno i zadovoljno, a usput je i kuvao ručak“, priseća se Ana.
Šta kažu tate?
„Da, zašto da ne. Nekada se muškarci pokažu mnogo bolje u toj ulozi nego žene. Naročito bih to podržao ako porodica ima mušku decu koja će imati sa kim da igraju fubal, gledaju utakmice ili da čitaju stripove“ kaže tata koji je želeo da ostane anoniman.
„Ni u ludilu. Samo žene mogu kvalitetno da brinu o deci i pri tome da urade sve što treba u toku dana. Ja kada bih se time bavio, mislim da bih poludeo za dva dana i nema šanse da bih sve postigao“, kaže Petar.
Šta nas koči?
Od osobe kojoj ćemo prepustiti brigu o deci očekujemo mnogo, od ispunjavanja prostih detetovih potreba, preko učenja i igranja, pa donekle i do vaspitavanja. Da li i muškarci i žene mogu sve to da postignu? Ako ne idemo u dublje razmatranje, logičan odgovor je da. Kao što to rade podjednako dobro (mada ovo nije čest slučaj) majke i očevi. Sa druge strane, smatra se da žene imaju izraženiju prirodnu potrebu da brinu o deci na najbolji mogući način. Takođe, kao što smo već videli u jednom odgovoru – smatra se da su žene sposobnije za multitasking koji pored brige o deci podrazumeva kuvanje, spremanje kuće, peglanje i naposletku rad na sebi. Još jedna stvar koja žene stavlja ispred muškaraca jeste činjenica da su nažalost žene češće bez posla i samim tim dostupnije roditeljima. I na kraju, muškarci su u očima uplašenih roditelja mnogo veća potencijalna opasnost za decu nego što su to žene. Opravdano ili ne, mi ne možemo da sudimo.
Vaspitači u vrtićima
Vaspitači u vrtićima su retka, ali ne i potpuno istrebljena kategorija. Po rečima roditelja čija deca idu u grupe koje vode muškarci – potpuno su ravnopravni sa ženama po svim kriterijumima počevši od brižnosti u odnosu prema deci, preko kreatvnosti do načina rada sa decom. Šta više, od nekih vaspitačica su i bolji. Međutim, činjenica je da se jako malo mladih momaka odlučuje za školovanje za vaspitača te su samim tim i vrtići skloniji traženju i zapošljavaju vaspitačica.
U prilog muškim dadiljama i vaspitačima ide i činjenica da su mnogi muškarci veoma uspešni učitelji, nastavnici, profesori ili treneri na primer. I da zaista veoma dobro rade sa decom. Pa zašto ih onda jednostavno ne bi mogli i čuvati?
Šta vi mislite – muška dadilja da ili ne?
Photo: dreamstime.com