Maja Volk. Majka zmajica. Maja Volk je mama koja je nakon brojnih životnih borbi i izazova naučila da živi život punim plućima! Danas je ona mama koja voli sebe, brine o sebi na najbolji mogući način hraneći se sirovom hranom, ne šminkajući se, živeći slobodno i zaljubljeno! Njena deca odrasli su ljudi koje je naučila da brinu o sebi, da žive slobodno i kreativno!
1. Šta je ono na šta ste najponosniji u svom životu?
Moj najveći uspeh u životu je moja najstarija kći Teodora, koja je ogluvela kao beba od 7 meseci zbog polivalentne vakcine. Uprkos svim mračnim lekarskim prognozama, ja sam sopstvenim metodama i kreativnošću uspela da je potpuno rehabilitujem, naučim da govori, svira i peva. Danas moja Dora iza sebe već ima jedan roman, dramu, na stotine dizajna logoa, naslovnica knjiga, cda.
2. Zašto je važan način ishrane, i navike koje usvajamo?
To je gorivo za sve naše ćelije. Ako se hranite đubretom, đubre će biti i u glavi. Ako vrlo brižno pazimo šta nam jede hrčak, pas, mačka, papagaj i zec ili pazimo šta sipamo u auto koji vozimo, ne razumem kako sebe možemo da tretiramo kao kante za đubre i u sebe trpamo sve i svašta. Kad je organizam dobro nahranjen, nema bolesti, gojaznosti, infekcija, depresije.
Što se navika tiče, u pitanju je čisto ne upotrebljavanje zdrave pameti. Postanemo robovi navika, predrasuda, gluposti, a ni za trenutak ne zastanemo da razmislimo čemu to služi. Da bi se odvikli od loših navika, treba samo da počnemo da razmišljamo.
3. Koliko je teško preći na sirovu ishranu i kojim motivom treba da se rukovodimo?
Zar je teško jesti jagode, banana, maline, kruške, ili salate, i grickati semenke ili orašaste plodove? Zar nismo svi leti izgovorili rečenicu jedući neku bogatu salatu: “Na ovom bi mogao da živim?”. To je naša priroda, to je hrana za koju smo dizajnirani. Mi nemamo kandže, zube, vid niti brzinu predatora, imamo duga creva karakteristična za biljojede, ruke stvorene za branje plodova i kad vidimo jagnje ne pomislimo “sad ću da ga zakoljem i pojedem” NEGO, “Što je slatko jagnje malo….”.
Motiv nam je trajno zdravlje, divna koža, sjajna kosa, jak imunitet, puno energije, dobro raspoloženje i dug, vitalan život, a ako vas to ne pokrene, onda zaista treba da razmislite zašto ne volite sebe i zašto želite da se ubijete načinom na koji živite.
4. Majka ste troje dece. Da li se sećate kako ste se osećali tih dana, kada ste prvi put ugledali svoje bebe?
Ništa ne može da se uporedi sa stvaranjem novog života. Bila sam dobro pripremljena trudnica i sva tri porođaja su bila vrlo brza sa 3 napona, tako da se ni jedno moje čedo nije mučilo. Teodora je na samom porođaju sisala palac, i samo tad i nikad više, imala je izvajane obrve, predivne uši i opuštene ručice. Prvo sam pogledala u dlan da joj vidim lepu budućnost, htela sam da proverim onu teoriju da se rađamo bez linija na dlanu i da se one stvore u prvih pola sata posle porođaja. Nije tačno. Radjamo se sa linijama.
Milenu pamtim da je bila ružičasta, i ceo život joj je omiljena boja bila roze. Prćast nos, bez kose, bila je kao porcelanska lutka, a Mihailo, najkrupniji i najbrži kad se rodio, zavapila sam dajte mi naočare da ga vidim, ali sam naočare zaboravila kod kuće, tako da sam ga dobro izbliza odgledala tek na prvom podoju. Imao je uši kao mali Buda i bio je bucko. Ne zna se ko mu se više obradovao, Milena, Teodora ili bake i deda.
5. Roditeljstvo nosi pregršt izazova. Šta je Vaš najveći izazov do sada? Da li postoji nešto što ste govorili da nikada, ali nikada nećete činiti, a dešava da često izgovorite/činite?
Mnogo sam grešila, naročito sa ishranom. Dan danas im se izvinjavam za zlo koje sam im učinila vodivši ih na hamburger, dajući im koka kolu i gazirana pića, slatkiše i bombone. Danas umem da se izvinim za sve svoje nemoći iskazane u grdnji, nesposobnosti da rešim situacije, i ne govorim “da, ali….nema ali.”
To je sve bio moj izbor i moja odgovornost. Oni imaju sreću da imaju majku koja ume da se izvini za zlo koje im je nanela.
6. Koji savet ste dobili od svoje majke ili neke jako bliske osobe iz Vašeg okruženja, a veoma Vam je značio u dosadašnjem odnosu sa Vašem decom?
Više su mi pomogle knjige i istraživanja. Moja mama je uvek bila moderna žena, vrlo širokih shvatanja, i nju sam najviše slušala oko praktičnih stvari, kao što je recimo tehnika kupanja bebe i slično. Knjige Tomasa Gordona “Kako podići odgovorno dete”, zatim “Kako sprečiti nesreće kod dece”, kao i emisije Opre Vinfri koje sam tada gutala, puno su mi pomogle. Sećam se jedne o Oprine emisije o nesrećama u kući, odmah posle toga sam išla po stanu kao luda i sekla gajtane da mi se neko dete ne uplete u njih.
7. Mame često, pored puno svakodnevnih obaveza, zaborave na sebe i na važnost voljenja sebe. Kako ste se Vi ponovo zavoleli? Zašto je važno da mame vole sebe?
Nažalost tu lekciju sam naučila vrlo kasno. Deset godina nespavanja, koksaki virus na srcu, i konačno rak grla su morali da mi se dese da bih shvatila koliko sam zla prema sebi. Jedan doktor mi je tad rekao: “Majo, upamti, groblja su puna nezamenljivih”.
Mi majke i žene stalno to radimo, trpamo u sve i onda kažemo ono čuveno: “pusti mene, ja ću”. Naučila sam da se odmaram tek posle razvoda braka, a posle raka sam počela da brinem o sebi, dakle, da sebe volim, tako što sam sebe dobro ishranjivala, vežbala telo, disala duboko i radila na svim progutanim i zgužvanim osećanjima koja su me razboljevala! VOLETI SEBE ZNAČI BRINUTI O SEBI.
Nema loših majki, jer je cilj svake majke da nauči dete da živi samostalno, bez mame. Stalnom brigom i preuzimanjem odgovornosti dete ne može da se osamostali. Majka mora da pruži šansu detetu i pusti ga da samo rešava stvari!
8. Kako navići decu na zdravu i ukusnu hranu, u moru štetnih i ukusnih konditorskih proizvoda, a u vremenu u kojem u vrtićima klopaju mesne narezak i viršle?
Ako su deca od rođenja dojena i na živoj biljnoj hrani, ova će im ova hrana koju zovete ukusnom smrdeti i biti vrlo neprijatna. Znam mnogo vegetarijanske i veganske dece koja nisu ni poželela da probaju nešto loše.
Mnogo je veći problem sa malim “narkomanima”, decom koja su navučena i zavisna od loše hrane, slatkiša i gaziranih pića. Oni su naravno vrlo agresivni i puni otpora. Sa njima treba polako, prvo putem sirovih torti i prirodnih slatkiša i sokova. Onda im davati salate sa mesom, a ne meso sa salatom, i lagano smanjivati loše stvari.
Ako u kući nema izazova, ni loše hrane, bar se u kući neće trovati.
Kasnije im puštati filmove sa youtube-a o klanju životinja, pesticidima, otrovima, da polako postaju svesni zašto je nešto loše, a drugo dobro.
Kada odrastu i kada sami počnu sebi da spremaju hranu to je onda prava stvar.
9. Kada su Vaša deca shvatila važnost unošenja sirovog voća i povrća u organizam?
Ja sam srećom od rođenja volela voće i gurala im i cedila voćne sokove. Ali kada sam otkrila i shvatila dobrobit sirove biljne hrane onda sam rekla da je licemerno od mene da pravim za njih lošu hranu zato što oni to vole.
Ali ne branim njima da je prave ako žele. Ja samo više ne kuvam. I onda sam ih pustila da naručuju pice i hamburger i čekala kad će da se razbole. Moraju da nauče da su oni odgovorni za svoje zdravlje, a ne ja. Kad su se ozbiljno porazboljevali, a lekovi nisu pomogli, onda su zavapili da im pomognem. Ja sam im promenila ishranu, ukinula loše navike, i za 4 meseca su trajno ozdravili. Sa tim iskustvom bilo je vrlo lako posle da pređu na ovaj vid ishrane kao osnovni.
10. Kako se negujete? Da li postoji kozmetička/dekorativna linija koja ispunjava Vaše potrebe, kada su u pitanju sastojci iz prirode?
Žena za života preko kože putem kozmetićčkih preparatra umnese oko 350 kilograma otrova. Ja više ništa na kožu ne stavljam što ne mogu i da pojedem. Negujem se plemenitim uljima od avokada, argana, maline, nevena, badema, kokosa, i koristim aparat BYAS sa radio talasima za stimulaciju dubljih slojeva kože. Za kožu je najvažnija ishrana. Negovanje iznutra, a ne spolja.
11. Tema sajta je multipraktična strana života jedne mame. Mame sve mogu i stižu svuda. Barem se tako čini. Danas mame nisu više samo domaćice, već mnogo više. Koliko je teško uskladiti sve? Da li imate neki organizacioni trik koji biste rado podelili sa drugim mamama!?
Ne organizuje se vreme nego život. Kad se postave prioriteti onda se stvari same od sebe organizuju. Moj trik sa vanškolskim aktivnostima je bilo povezivanje lokacija. Bitno je da profesor engleskog, na primer, stanuje blizu bazena gde je plivanje, pa se te dve obaveze spoje, a ja dobijem dva sata. Dok čekam, ja čitam knjigu, vezem, pletem, pišem, uvak imam ispunjeno vreme. Ali važni su prioriteti. Da li je neophodno da ja radim da bih platila ženu da mi čuva decu ili je bolje da ja budem sa decom, makar manje novca zaradjivala? Ja sam srećom izabrala poziv univerzitetskog profesora tako da sam puno vremena imala da se posvetim deci. Meni nikad nije bila potrebna pomoć oko dece već pomoć u kući, pranje, peglanje, spremanje hrane.
Moj savet mamama je da puste decu da budu slobodna i kreativna, a ne dobra i poslušna. Red, rad idisciplina su bili u koncentracionim logorima. Neka im prirotet ne bude uspeh u groznoj prevaziđenoj školi iz 19. veka, već sticanje znanja. A znanje je u ljudima, iskustvu, druženju, igranju, internetu. Ponosite se NE dobrim uspehom iz matematike, već time što vam je dete velikodušno, nasmejano, društveno, plemenito i kreativno.
Intervju: Jovana Petrović
Fotke: Lična arhiva Maje Volk