Skip to content

Kako su povezane pažnja i senzorna obrada?

Ceo naš senzorni sistem je zadužen da naše telo i um u svakom trenutku mogu da reagiju na različite promene, sistem čula nas drži u pripravnosti. Senzorni sistem (vizuelni, auditivni, taktilni, olfaktorni, gustativni, vestibularni i proprioceptivni sistem čula) je zadužen da budemo na “zlatnoj sredini”, odnosno da budemo dovoljno obavešteni o informacijama iz okruženja da možemo odgovoriti na njih, ali ne previše “oprezni” pa da budemo hiperaktivni ili hipoaktivni.

Deci koja imaju probleme sa pažnjom bi trebalo stvoriti okruženje sa manje senzornih informacija, jer ukoliko imaju previše stimulusa postaju rastreseni ili preplavljeni i to dovodi do toga da ne mogu da se fokusiraju na aktivnost ili zadatak. Takođe, može da se desi da je nekom detetu potreban određeni stimulus – senzorni input, preko određenog čula kako bi obratilo pažnju na ono što se traži.

SENZORNE STRATEGIJE I PAŽNJA

Auditivne strategije

Pojedinoj deci je potrebno više auditivnih informacija, tj. informacija koje se primaju putem čula sluha. Ova deca mogu propustiti da čuju važne informacije i instrukcije koje se govore ili/i da ne čuju, kada ih roditelj ili učitelj doziva, a jedan od razloga zašto se to se dešava jeste da dete ne može da nađe način da obradi sve zvukove koje čuje u tom trenutku kako bi ostalo fokusirano.

Šta možete da probate kako bi pomogli:

  • Pravite pesme ili kako bi vratili pažnju na zadatak (npr. Umesto da kažete detetu da se obuče, recite to kroz kratku pesmu)
  • Nakon što kažete detetu šta da uradi, neka ponovi šta ste rekli ili važne delove zadatka
  • U aktivnostima koje traju duže vreme uključite pauze sa pokretnim igrama i muzikom
  • Pravite pauze u kojima ćete koristiti muzičke igračke (zvečke, ksilofon,…)
  • Uključite pokrete i muziku u učenje (npr. Za svaki dan u nedelji se pljesne rukama,…)

Vizuelne strategije

Za decu kojima se desi da propuste napisane reči na tabli ili ne primete vizuelne detalje u svom okruženju, a nemaju problem sa vidom, koristimo vizuelne strategije:

  • Korištenje materijala za učenje koji su podebljani, svetli i šareni.
  • Rad ili igranje na vedro obojenim površinama.
  • Isticanje važnih reči i detalja markerima ili određenim bojama.
  • Korišćenje vizuelnih znakova kao što su grafikoni, raspored pomoću slika, ček liste urađenog
  • Stimulacija čula vida uz p.omoć osmosmerki, skrivalica (pronađi određeni predmet na slici), oboj prema broju.
  • Pravite pauze na kojima će se korisiti senzorne flaše.

Strategije korišćenja pokreta

Najveći broj dece koja imaju problem sa pažnjom imaju potrebu da stalno budu u pokretu. Jednostavno ne mogu da se zadrže dovoljno dugo na mestu kako bi učestvovala u aktivnosti. Za decu koja imaju ovaj problem je najbolje da se uključe kroz pokret, odnosno da im se organizuje dodatno kretanje tokom dana. Možete da pokušate:

  • Ponudite česte promene položaja, prilagodite izvršavanje zadatka tako da ga dete može raditi dok sedi ili leži.
  • Ponudite različite opcije sedenja koji pružaju pokret kao što je sedenje na pilates lopti, ljuljašci, jastučetu za sedenje,…
  • Koristite pokret u učenju kad god je to moguće. Npr. Postavite kartice za imenovanje na pod, a dete bi trebalo da skoči (otrči, poskoči,..) od kartice do kartice i da da odgovor.

U raspored u toku dana uključite pauze koje će činiti vežbe tj. pokret. Pokušajte da u tim pauzama koristite aktivnosti koje stimulišu vestibularni sistem – ljuljanje, valjanje, balansiranje ili aktivnosti koje stimulišu proprioceptivni sistem – vežbe tj. pokret protiv otpora.

Marija Končar

Master defektolog

www.pitajtedefektologa.wordpress.

Facebook Comments

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: