Prosečna plata u Srbiji u 2016. godini iznosi oko 45.000 dinara. Međutim nažalost, mnogi zarađuju mnogo manje od te sume, prosečno 25.000 dinara. Kada se uzme u obzir činjenica da je za osnovnu mesečnu potrošačku korpu neophodno izdvojiti oko 67.000 dinara, postavlja se pitanje odakle početi i kako napraviti prioritete u trošenju novca.
Prosečna tročlana ili četvoročlana porodica u Srbiji nema više od 60.000 dinara na raspolaganju svakog meseca. Ako se na tu sumu doda pomoć roditelja, eventualno neki roditeljski dodatak ako porodica ima decu do dve godine starosti, možda kirija od izdavanja neke nekretnine – jedva da možemo da pokrijemo prosečni potrošačku korpu. Međutim, verovatnije je da se zadovoljavamo onom minimalnom koja iznosi nešto malo manje od 40.000 dinara.
Dakle, kako da najbolje raspolažete novcem koji imate, ma koliki on bio?
Napravite listu troškova
Pre svega morate krenuti od jasno definisanih stalnih troškova koje imate na mesečnom nivou. Rata za kredit, računi, vrtić, hrana. To je ono što je nepromenljivo i što ne može da čeka. Na početku meseca uvek u osnovne troškove ukalkulištite i ono što sigurno znate da vas čeka, kao što su na primer rođendani, venčanja itd. za šta ćete isto morati da odvojite novac. Na osnovu te osnovne računice, znaćete koliko novca vam ostaje i na šta možete da ga potrošte. U kupovinu uvek idite sa spiskom samo onih stvari koje su vam zaista neophodne. Možda nije loša ideja da koristite onlajn servise za kupovinu koje nude neki veći trgovinski lanci. Tu nećete doći u iskušenje da kupite još samo ovu čokoladicu koja je stavljana na rafu baš u nivou vaših očiju i koja vas tako privlači .
Koristite aplikacije za računjanje mesečne potrošnje
Postoje različite aplikacije (Expense Manager) koje prate vašu dnevnu, sedmičnu i mesečnu potrošnju. Na kraju meseca one vam daju analizu u kojoj možete da vidite na šta vam odlazi najviše novca. Možda su neki od tih troškova nepotrebno visoki, a to ćete najjasnije videti kada vam aplikacija izbaci skalu potrošnje na ekranu. U tim aplikacijama postoje veoma dobro organizovane kategorije potrošnje pa će vam jasno staviti do znanja šta je ono što je zanemareno u vašem životu. Recimo, možda ćete videti da biste kada biste malo smanjili rashode za cigarete ili račune za telefon, mogli češće na trpezi da imate kvalitetnu ribu.
Kupujte pametno
Koristite sajtove koje vam nude opcije uporedne analize cena artikala. Pratite akcije i prema njima organizujte mesečne ili sedmične nabavke. Garderobu kupujte sezonski, ali za sledeću sezonu jer su tada najveći popusti. Na primer, znate da će vam sledeće godine biti potrebna nova zimska jakna. Kupite je na kraju zimske sezone kada će biti na rasprodaji. Možda vam to ne izgleda kao neophodan trošak, ali na dugoročnom planu ćete uštedeti.
Šta je bitno, a šta hitno?
Na vašoj listi prioriteta treba da budu dve kolone, jedna u kojoj ćete zapisivati stvari koje su vam bitne, a druga u kojoj će biti one koje su hitne. Na primer, za sledeći mesec od troškova ćete imati sledeće: pranje tepiha, popravka sudopere koja kaplje, kupovina nepromočivih čizama za dete za predstojeće hladne dane i na primer plaćanje rate na kvartalnom nivou poreza na imovinu. Sve su to troškovi sa približno istim cenovnim rangom. Jasno je da su poslednje dve stvari hitne, a prve dve bitne i na osnovu toga rasporedite novac.
Štednja
Prema nekim istaživanjima, kako biste se osigurali od nepredviđenih situacija (gubitak posla, bolest itd) i kako biste ublažili njihove efekte, neophodno je da uvek na raspolaganju imate prosečnih šest plata. Taj iznos vas pokriva za šest meseci od nepredviđene situacije i daje vam vremena da se snađete. Ma koliko suludo zvučalo da je sa prosečnom platom uopšte moguće nešto uštedeti, pokušajte da na mesečnom nivou odvojite barem minimalnu moguću sumu koja će vremenom polako rasti, a vi ćete se osećati sigurnije.
Tekst: Sanja Grandić
Photo: fotolia.com, weareladies.net