Skip to content

Kako dete spoznaje svoje TELO?

Pokret koji se opaža prožima se našom osećajnošću, bilo da se događa kao oblik nekog pukog kretanja nežive materije, kao čin života izvan nas, ili kao čin naše sopstvene kretnje (Bojanin, 2006).

Dete preko pokreta upoznaje sebe, svoje telo i druge u odnosu na sebe, ono putem pokreta upoznaje svet oko sebe i postaje svesno svog postojanja u svetu.

Doživeti samoga sebe pred¬stavlja osnovu za razvoj ličnosti (Golubović, Tubić i Marković, 2011).

Doživljaj telesne celovitosti posmatra se postojanjem pojma telesne šeme, koja se formira na osnovu iskustava koje dete stiče tokom odrastanja i putem informacija koje dobija iz tela. Sam pojam odnosno doživlja tela utiče na organizaciju ponašanja. Otkrivanje telesne celovitosti dešava se vršenjem pokreta. Doživljaj sopstvenog tela u odnosu na prostor, prepoznavanje njegovih delova i njihovo razvrstavanje u redoslede i klase, jesu među prvim šemama akcija kojima se ostvaruje trag i time započinje saznajni proces ličnosti (Bojanin, 2006).
Sam proces doživljaja svoje celovitosti i saznajnost o našem telu u velikom meri zavise od uticaja sredine. Razvoj doživljaja telesne celovitosti se odvija na isti način kao i svih drugih saznajnih funkcija, kontinuirano tokom određenih razvojnih faza, kako se dete razvija i raste tako se bogati iskustveno. Kognitivne faze razvoja – inteligencija, mišljenje i osećanje su u osnovi razvoja otkrivanja sopstvenog postojanja, ali sam doživljaj telesne celovitosti se odvija svojim tokom.

Books-Positive-Body-Image-Feature

Kako se razvija doživljaj telesne celovitosti?

Osnova za doživljaj telesne celovitosti se usvaja tokom prvih sedam meseci života. Beba svoja prva saznanja samospoznaje vezuje za osećaje prijatnosti i neprijatnosti. Otkrivanje sebe kao celine tela i sebe kao načina postojanja (telesno/psihički), gradi se postepeno i istovremeno. Prva oblast draži koju dete spoznaje kao celinu je oblast usana i lica.

U prve tri godine života dete spontano kroz igru i pokrete spoznaje svoje delove tela. U drugoj godini dete prepoznaje oko pet delova svoga tela (obično su to delovi lica, nogu, ruku), od treće godine detetova spoznaja svog tela raste, pa na uzrastu od tri godine bi dete trebalo da poznaje oko 18 delova svog tela (videti tabelu ispod). Kako dete raste tako se bogati i njegov rečnik i širi se njegovo znanje o sopstvenom telu.

Prema skali procene (Stevanović, Bojanin) dete uzrasta 13-14 godina bi trebalo da poznaje sve delove svog tela. Poslednji pojmovi koji se usvajaju jesu potiljak i stopalo.

Usvajanje lateralizovanosti (poznavanje leve i desne strane tela na sebi) traje do 6. godine života, dok se poznavanje lateralizovanosti na druge usvaja nakon 10. godine, samim tim zaključujemo da dete usvaja lateralizovanost prostora tek nakon usvojene lateralizovanosti tela.

10392510_1585278791709870_5100150176050105198_n

Predlog igre za razvoj doživljaja telesne celovitosti
Čovek od plastelina

Od materijala je potreban plastelin (glina) i papir. Zadatak je napraviti ljudsku figuru, dete ne sputavamo u kreativnosti, već samo usmeravamo i dajemo ideje. Za decu mlađeg uzrasta možemo na papiru nacrati obrisne (konture) ljudske figure koju dete treba da popuni plastelinom. Tokom igre imenujemo delove tela, a možemo ih i pokazivati na sebi.
Kada napravimo figuru možemo dodati detalje poput odeće, obuće, šešira, tašne.

Važno je da zapamtimo da je kroz igru učenje najlakše.

Marija Končar
Master defektolog
https://pitajtedefektologa.wordpress.com/

Facebook Comments

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: